Погођени непримереним поступањем — Херман Гмајнер и ми.

Иконе имају жилаве стратегије одбране, које успевају и зато што им насупрот стоји лакомисленост. На тај начин се зло може утолико боље угнездити

Херман Гмајнер, син малих сељака у Албершвендеу, рано већ полусироче, пошто је мајка умрла, примећен по надарености, од свештеника одређен за школску каријеру и касније студије. И како је успело. Човек је имао каритативну идеју примерену послератном друштву, Дечије село.

Гмајнер је изумео решење: породичну блискост и топлину, односе за децу која одрастају. Једна величанствена, једна човекољубива идеја.

Направила је каријеру, постала светски успешна. Слике су показивале Хермана Гмајнера и савезног председника, Хермана Гмајнера и папу, Хермана Гмајнера и Далај Ламу, Хермана Гмајнера и мајку Терезу — Гмајнер је и сам постао икона човечности.

Сада се улице и тргови преименују, признања поништавају, споменици обарају. То мора да буде, али не помаже ништа. Да ли се трагедији може доскочити средствима просветитељства као што је новинарство? Може се за тренутак створити олакшање, изнудити реформе, спречити даље, обештетити погођене, колико год је то могуће. Непримерено поступање, за страховати је, увек ће се изнова враћати. Дакле, не сме се престати са борбом против њега.